Алкимиогар (португалски: O Alquimista)- Пауло Коелонинг 1988-yilda nashr etilgan romani va dunyo boʻylab bestsellerga aylandi [1]. 117 дан ортик мамлакатларда нашр етилган, 81 тилга, џумладан, јуќори валирија тилига тарџима ќилинган. Римска Бразилија тариксидаги eng koʻp sotilgan va dunyoda eng koʻp tarjima qilingan kitob sifatida Ginnesning rekordlar kitobiga kiritilgan[2]
Муалиф алкимјо сохасидаги тадќиќотларини јетмишинчи јиларнинг о‘рталарида бошлаган. Ammo mehnatsevarligi va gʻayrati samarasini koʻrmay, 1973 yilda tadqiqotni toʻxtatdi. 1981 г. бошкалар уни билишади и „алкимјо тили аклга емас, ќалбга каратилган“ деб тушунишади; јана бошкалар кимјо хаќида билишмајди, „лекин бутун хајоти давомида Фалсафа тошини кашф етишга муваффак боʻлишди“. Ikkinchi turdagi alkimyogar haqida va hikoya davom etadi.
Китобнинг бош кахрамони — Андалусијалик чоʻпон Сантјаго. Бир куни у туш коʻради, уни Миср пирамидаларини коʻришга и уларда јаширинган џазини топишга чаќиради.
Маʼлум бир лоʻли келајакда топилган џазиналарнинг оʻндан бир ќисми евазига тушини табирлашга рози боʻлади. U Salim shohi Malkisiddiq chol bilan uchrashadi, u uni Misrga borishga ishontiradi va Santyagoga qoramolining oʻndan bir qismi evaziga sinovlarni engib oʻtishga yordam beradigan ikkita tosh — Урим и Тумимни беради.
Кахрамон ќоʻиларини сотади, Африкага сузиб кетади, барча пуларини јоʻќотади. U billur savdogarning yordamchisi bo‘lib ishlaydi va baribir ham topgan puliga piramidalarga boradi. Sayohatda u alkimyo boʻyicha bilimlarni ochib beradigan ingliz bilan uchrashadi va keyin Al-Fayyum vohasida Alkimyogarni topadi.
Алкимјогар унга „Данионинг рохи“ ни билишни оʻргатади, кимјо хаќида гапиради и унга Оʻз такдири јоʻлидан боришга јордам беради. U Fotimani sevib qoladi va oxir-oqibat xazina topadi, lekin Misrda emas, balki oʻz vatanida — Испанијада такдир унга тајорлаган барча синовлардан оʻтган.
Ажуриранa на
11.10.2025 г.