Динимиз Ислом та’лимотида оилавии хаиот мукаддас нарса хисобланади.
Цхунки, оила јамииат биносининг г‘исхти, бир бо‘лагидир. Агар бинонинг г‘исхтлари сог‘лом бо‘лса, бино хам мустахкам бо‘лади, акс холда бундаи бино иемирилисх ва куласх кавфи остида колади.
Аинан схунинг уцхун динимизда оила масаласига бенихоиа јиддии е’тибор каратилади, унинг мустахкамлиги, ер-котин о‘ртасидаги мехр-мухаббат давомиилигини та’минласх уцхун динимиз Ислом о‘зига коскоид карниб’ри. Оилавии хаиотнинг асосии тасхкилотцхилари ва а’золари бо‘лмисх ер ва котиннинг хар бирига о‘зига кос бурцх ва вазифаларни иуклаган, бир-бирларига нисбатан хак ва хукукларни белгилаб берган.
Агар ер ва котин мазкур коидаларга амал килисхса, бир-бирларига нисбатан зиммаларидаги бурцх ва мас'улииатларини хис килиб, сидкидилдан адо етисхса, бундаи оила бакт ва саодат касрига аиланади. Бундаи намунавии оилада туг‘илган фарзандлар хам го‘зал тарбииа топадилар ва келајакда улардан јамииатга фоидаси тегадиган буиук инсонлар иетисхиб цхикади. Бордииу, оила босхликлари иа'ни ер ва котин бир-бирларининг хак-хукукларини танимасалар, балки, уларни поимол килсалар, табииики, ундаи оилада тинцхлик ва котирјамлик бо'лмаиди, о'заробат мехр опади-то парчаланиш кавфи остида колади.