У свету другачијем од нашег, где змајеви владају земљом од давнина.
Својом снагом и магијом је освојила свет. Међутим, то је било пре више хиљада година и змајеви у то време више нису владали земљом.
Говорило се да су се међусобно борили за срећу света.
Говорило се да су уморни од безначајности створења испод њих.
Говорило се да су поражени и поражени и да су им сва блага заплењена.
Нико не зна истину о древним змајевима, иако они и даље лебде небом својим моћним крилима, остављајући уништење за собом.
Међутим, змајеви су се плашили чудовишта.
Свет није био подређен људским законима, и није припадао људима. Можда је то била чиста ароганција или гордост, или је можда пронађена у крви. Нико није знао разлог за ово лудило.
Слаби се покорава моћу јаких... а јаки уживају у проливању крви слабих.
Колико год се време мењало и цивилизације развијале, правило остаје за јаке.
Историја се увек писала крвљу слабих.
Краљ змајева је рекао речи угравиране на вратовима робова:
[Или си јак или си смрвљен..нема другог избора на свету осим њега, али он ће доћи после сто хиљада година.. човек који од робова чини краљеве, а краљеве робовима].
И свет је заборавио остале речи...