کیبۆردی Multiling О ئیمۆجی کە زیاتر لە یەک ملیۆن جار داونلۆد کراوە لە پلەی ستۆر وە هەرەها تەنها کیبۆردی Multiling کە بەبێ ئیمۆجییە زیاتر لە پێنج ملیۆن جار داونلۆد کراوە. بەهۆی تایبەتمەندیە باشەکانیەوە یەکێکە لە کیبۆردە هەرە باشەکان بۆ سیستەمە تەلەفۆنە هۆشمەندەکان.
خۆشبەختانە بە هاوکاری ماڵپەڕی تۆڕی تەکنەلۆژیای کوردی پێوەکراوی کیبۆردی کوردیشی بۆ دانراوە کە شێوازی رێکخستنی پیتە کوردییەکان تەواو لەسەر شێوازی کیبۆردی курдски сорански / Badini رێکخراوە و تەواو ئاسانکاری نوسینی هەیە. هەروەها دەتوانرێت زیاتر لە کیبۆردی کوردی لەناو کیبۆردەکە بەکاربهێنرێت لەهەمان کاتدا. بۆ نمونە دەتوانرێ کیبۆردی ئینگلیزی و کوردی و عرەبی دابنرێت بۆ ئەم کیبۆردە و ئاڵوگۆڕیان پێبکرێت لەکاتی نوسیندا. پیتە دووەمەکان کە بە پیتەکانی شیفت ناسراون تەواو ئاسانکاری بۆ نوسینیان کراوە واتا بە نمونە ئەگەر بنوسرێ ڵ ئەوا تەنها کەمێک دەست لەسەر ل دابنێ و دەبێت بە ڵ. ئەمە جگە لەوەی کە هێما و نیشانە و ژمارەکان کوردین. چەندین جۆر هێمای تریشی تێدایە بۆ نوسین.
پێویستە کۆبۆردە سەرەکییەکەش لەم بەستەرە داونلۆد بکەیت:
https://play.google.com/store/apps/details?id=kl.ime.oh&hl=en
دەتوانی سەیری شێوازی رێکخستن و داگرتنی کیبۆردەکە بکەیت لە رێگای ئەم گرتە ڤیدیۆیەوە:
https://youtube.com/watch?v=BHs0KiibrCs
сорански | Курдски (کوردی Речник додаток за Multiling О тастатура Автоматска корекција и зборот во
Упатство:
⑴ инсталирате овој додаток и Multiling О тастатура. https://play.google.com/store/apps/details?id=kl.ime.oh
⑵ Испратена О тастатура и да ги почитуваат упатството за поставување.
⑶ бар Слајд простор да се префрлат на јазици.
Ако имате фонт прашање, да се прочита ова: http://honsoapps.appspot.com/1/ma.html
Википедија:
Централна Курдски (کوردیی ناوەندی; kurdîy nawendî), исто така се нарекува сорански (سۆرانی; Сорани) е група на курдските дијалекти во Иран и Ирак, во регион во центарот на соседните провинции на ирачките Сулејманија Governorate и иранската провинција Курдистан на.
Терминот сорански (سۆرانی; Сорани), по името на поранешната кнежевство Soran, се користи особено се однесува на писмено, стандардизирана форма на Централна курдски напишано во адаптирана форма на лична определба-арапски букви, развиен во 1920 година од страна на Саид Sidqi Кабан и Taufiq Wahby. [5] Според Дејвид Мекензи Нил, сегашноста курдски писмена стандард се заснова на дијалектот Silêmanî, под влијание phonologically од дијалекти Pîjdar и Mukriyanî. [се бара извор]