Самаританска абецеда, или Самарићанско писмо, је директан потомак палео-хебрејског писма, које су користили древни Израелци (и Јевреји и Самарићани).
Самарићанско писмо се користи за писање светих текстова самаританске религије, као што је Самарићанско петокњижје, које је написано на самаританском хебрејском, који се мало разликује од других варијанти хебрејског.
Такође је коришћен за писање самарићанског арамејског. И данас га користе преостали Самарићани у Наблусу и Холону.
Писмо је написано здесна налево и има самогласнике исписане као ознаке акцента изнад слова.