Зовем се Силвано, из Венета, рођен сам у прошлом веку. Средњошколац, а потом и на неким факултетским смеровима, увек сам радио у грађевинском сектору, развијајући се као самоук шта вреди. Овај став углавном одређује упорност у жељи за сазнањем, колико и истрајност у грешкама. О мени су уобичајена четири биографска реда у суштини валидна, анонимна и иста као и сви остали и која никога не занимају. Ограничавам се на то да истакнем да не припадам јадној републици „лекара“ у којој живимо и од које ме деле непремостиве баријере. Већ неко време објављујем неке од својих списа, сакупљених током времена, а за које имам амбицију једнаку оној да постанем следећи председник У.С.А. Ако су симулације и диссимулације понављајућа димензија људске маске, мислим да је писање тренутак ближе ономе што јесмо, а што нам често измиче. Поезија се, као и живот, никада не узима здраво за готово и када нас дотакне драгоцен је дар.