Israel - Palestine War History

Histaprenius

Садржи огласеКуповине у апликац.

О овој апликацији

Израелско-палестински сукоб је стални војни и политички сукоб на Леванту. Почевши од средине 20. века, то је један од најдужих сукоба на свету. Учињени су различити покушаји да се конфликт реши као део израелско-палестинског мировног процеса, заједно са другим напорима да се реши шири арапско-израелски сукоб. Јавне изјаве о жељи да се у Палестини успостави јеврејска домовина, укључујући Први ционистички конгрес 1897. и Балфурову декларацију из 1917. године, створиле су ране тензије у региону након таласа имиграције Јевреја. Након Првог светског рата, Мандат за Палестину је укључивао обавезујућу обавезу за „успостављање у Палестини националног дома за јеврејски народ“. Тензије су прерасле у отворени секташки сукоб између Јевреја и Арапа. План Уједињених нација о подели Палестине из 1947. никада није спроведен и изазвао је Палестински рат 1947–1949. Тренутни израелско-палестински статус кво почео је након израелске војне окупације Западне обале и Газе, познате као палестинске територије, у Шестодневном рату 1967. године.

Постигнут је напредак ка решењу са две државе Споразумом из Осла 1993–1995. Питања коначног статуса укључују статус Јерусалима, израелска насеља, границе, безбедност и права на воду, као и слободу кретања Палестинаца и палестинско право на повратак. Насиље сукоба у региону – богатом местима од историјског, културног и верског интереса широм света – било је предмет бројних међународних конференција које се баве историјским правима, безбедносним питањима и људским правима, и био је фактор који ограничава приступ , и туризам у областима које су веома спорне. Већина мировних напора била је усредсређена на решење о две државе, које укључује успостављање независне палестинске државе уз Израел. Подршка јавности решењу са две државе, које је раније уживало подршку и израелских Јевреја и Палестинаца, опала је последњих година.

Унутар израелског и палестинског друштва, сукоб генерише широк спектар погледа и мишљења, при чему неки чак тврде да је насиље које су Израелци починили над Палестинцима део геноцида, док други тврде да Палестинци користе светски тероризам да промовишу своје интересе. Од његовог почетка, жртве сукоба нису биле ограничене само на борце, са великим бројем погинулих цивила на обе стране. Мањина Израелаца Јевреја (32 одсто) подржава решење о две државе са Палестинцима. Израелски Јевреји су подељени по идеолошким линијама и многи се залажу за одржавање статуса кво. Отприлике 60 одсто Палестинаца (77 одсто у појасу Газе и 46 одсто на Западној обали) подржава оружане нападе на Израелце унутар Израела као средство за окончање окупације, док 70 одсто верује да решење са две државе више није практично или могуће као резултат ширења израелских насеља. Више од две трећине израелских Јевреја каже да Палестинцима који тамо живе не би требало да буде дозвољено да гласају, ако би Западну обалу припојио Израел. Међусобно неповерење и значајна неслагања су дубока око основних питања, као и реципрочни скептицизам у погледу посвећености друге стране испуњавању обавеза из евентуалног билатералног споразума. Од 2006. палестинска страна је била поломљена сукобом између Фатаха, традиционално доминантне странке, и његовог каснијег изборног противника, Хамаса, милитантне исламистичке групе која је преузела контролу над појасом Газе. Понављани су и настављају се покушаји да се ово поправи. Од 2019. године, израелска страна такође доживљава политички преокрет, са четири неубедљива парламентарна избора која су одржана у периоду од две године. Најновија рунда мировних преговора почела је у јулу 2013., али су суспендована 2014. Од 2006. Хамас и Израел су водили пет ратова, последњи 2023. године.