Роза, стара 26 година, никада није успела да крене путем који ми је живот наметнуо. Претварао сам се да могу да се уклопим, али се никада нисам прилагодио, никада се нисам осећао схваћеним. Писање у овом&нбсп;увек је био начин да се то каже а да се никоме не каже. Живео сам питајући се да ли постоји и где је моје место. Најбоље се може рећи да сам живео у чуду.