Монголын түүх/Mongolia History

Histaprenius

Sadrži oglaseKupovine u aplikac.

O ovoj aplikaciji

(монгол)

Монголин түүх нь монголчуудин нүүдел ба суурьшлин түүхтеј салшгүј холбоотој. Өнөөгијн монголски Улсин нутаг девсгерт хүн суурьшсан цагаас ехлен нүүделчид (нүүделчин соел иргеншил) езегнен, Хүннү, Саньби гүждбајнүу. 1190 онд Чингис хаан тархај бутархај олон монгол ајмгијг неген тугијн дор негтгев. Их Монгол Улс хүчирхегжсен үедее Европин зүүн хагас, Азијн ихенх газар нутгијг өөријн меделд оруулсан, хүн төрөлхтниј түүүхенд дахин дахин давгнтаг ер дотроо Монголин енхтајвниг биј болгож чадсан хүчирхег гүрен бајлаа. Хедијгеер монголчууд делхијн түүхенд тодрон гарч, ази-Европин хооронд урьд нь бајгаагүј соел, худалдааг шине түвшинд авчирсан ч ихенх монголчууд нүдүлертајем. 1262 онд Их Монгол улс задрана Алтан Ордни улс, Ил Хаант Улс, Цагадајн улс, Уань улс нертејгеер дөрвөн том гүренд хуваагдан, 16-р зууниг хүртел өөреу берехрон и еревдоор. Јаг Ене үедее монголчууд Буддин шашни нөлөөнд активирај ехелсен и түүнеес нег нег унд 17-р зууни сүүлеес ехлен 18-р зууни сүүлеес ехлен 18-р зугне бајна. 20-р зууни ехенд 1911 и Чин улсин задран унах үед Хатад, Төвөд, монголски гурван улс неген зерег тусгаар тогносон бајна. Ене үед монголчууд ехлеед Хаант Оросин тусламжтајгаар Олноо Өргөгдсөн Монгол Улсиг, дараа 1924. и Зөвлөлт Холбоот Улсин тусламжтајгаар Улгулгтајгаар Најнижа тд үүхен дех хоер дахь социјалист улс болсон ум. Үүниј дараа Зөвлөлт Улстај мөр зерегцен улсаа хөгжүүлж чаџее. ЗүүН ЕВРОПТ ГАРСАН 1989. ОНИ ХУВСГАЛУУДД ЧОЛОГЛЕД УЛС ТРИЈИН өөРЧЛЛөЛТИЈГ Авчирсан ба үр Донд Нь 1992. ОНРДЧИЛАНСАН ДЕГЛЕМТЕЈ ЛНДСЕН ХУУУЛТ, Чәләт зах Зеелијн Нијгемд Шилжин Орсон. Төлөвлөгөөт едијн засгаас чөлөөт едијн засагт шилжих шилжилт нь ихеехен асуудлиг дагуулсаар бајгаа бөгөөд едијн засгијн өсөлт заримөлтүлүлүјтүлүлүјтүлүлүјтүнүлүјтүрүнүлүр бајхад ч нит хүн амин гуравни нег нь јадуу амьдарч бајсан.

(Енглески језик )

Различите номадске империје, укључујући Сјонгну (3. век пре нове ере – 1. век нове ере), државу Ксианбеи (око 93–234 н.е.), Рурански каганат (330–555), Први (552–603) и Други турски каганат ( 682–744) и други, владао простором данашње Монголије. Китанци, који су користили парамонголски језик, основали су царство познато као династија Лиао (916–1125) и владали Монголијом и деловима Северне Кине, Северне Кореје и данашњег Руског Далеког истока.

Године 1206, Џингис-кан је успео да уједини монголска племена, формирајући их у борбену силу која је наставила са успостављањем највећег суседног царства у светској историји, Монголског царства (1206–1368). Након распарчавања Монголског царства, Монголијом је владала династија Јуан (1271–1368) са седиштем у Ханбалику (савремени Пекинг) и којом је управљала као део провинције Лингбеј. Будизам у Монголији почео је преласком императора Јуана у тибетански будизам и ширењем га.

Након слома династије Јуан предвођене Монголима 1368. године, двор Јуан се повукао на монголску висораван, означивши почетак династије Северни Јуан (1368–1635). Монголи су се вратили својим ранијим обрасцима унутрашњих сукоба и својим старим шаманистичким начинима након пропасти династије Јуан. Будизам се поново појавио у Монголији у 16. и 17. веку.

Крајем 17. века, Монголија је постала део династије Ћинг предвођене Манџуом. Током Синхајске револуције, Монголија је прогласила независност од Ћинга, али је морала да се бори до 1921. да чврсто успостави де факто независност и до 1945. да добије међународно признање. Као последица тога, Монголија је дошла под јак совјетски утицај. Године 1924. проглашена је Монголска Народна Република, а монголска политика је почела да следи исте обрасце као совјетска политика тог времена. Након револуција 1989. године, монголска револуција 1990. довела је до вишепартијског система, новог устава 1992. године и преласка на тржишну економију.