History of Thailand

Histaprenius

Sadrži oglaseKupovine u aplikac.

O ovoj aplikaciji

(ไทย)

ชอาว มนษย อยาศย อยาวร ใน อาวร ใน อาณา เขต ประเทศ ปน มา แลว ราณ 40,000 ปร ชาว ขม ร ดมร ชาว ร ร พน จกายปกคร พน จกายปกค อาณาจกร อาณาจกร อ ชาร ฟ จกร ภญชยรรมรม เขมร และาม พรร พบน พรรม ร พบ บาม ปจจบนซงจดอยในกลมชาวชาวไนกวไตก มทอาศยอยในแถบเดยนเบยอยในแถบเดยนเบยบยนรงขฟ ตศตวรรษท 5 ถง 8 และเรมเขายาอใยาอใ อาณาเขตประเทศไทยปจจบนในครสตรสตรสตรสตร 11 รฐของชาวไทเกดขน จำนวนมากในครสตศตวรรษท 13 ประมปพะมปพะมป 08. นบางกลางหาวรวบรวมกำลงกบฏตาวรวบรวมกำลงกบฏตอตอเขกอเขก อาณาจกรสโขทย เหนอขนไป พญามรยงมยงม งอาณาจกรลานนาในป 1839 มศนยานนาในป. ยงใหม ทรงรวบรวมแวนแควนขขนในจบในจนในน แมนำปง สวนบรเวณลมแมนำนำนำเจอำเจอำเจร นลางมการตงสหพนธรฐในบรบรเรเวณบวณรวณส พรรณบร ลพบรและอยธยาในครจทตรทตรทต 11 година 2008. ทยเปนราชธานแหงแรกของคนไทย

อาณาจกรอยธยากอตงขนเมอปเอป93 ปนใหญแทนจกรวรรดเขมร และแนอกรวรรดเขมร และแาองอกแ สโขทยอยางตอเนองจนสดทางตอเนองจนสดทายถขเเยถ ปนสวนหนงของอยธยา สมเดจนพระบพระบรรบรรบ าถทรงจดการปกครองโดยแบงพลเรรปกครองโดยแบงพลเรอนบรทนกอนก จตสดมภซงบางสวนใชสบ มาจนถงรชสมยพระบาทสมเดจพรลพรลพระจอลจอลจอ เจาอยหว และทรงรเรมระบระบบละทรงรเรมระบบยจขายจขาลจฉ ทำใหประชากรสวนใหญเปนไพรใชรงใชรงงชก ะ 6 เดอน กรงศรอยธยาเรมตะะะตะตอดตอดตอ นตกเมอ พ.ศ. 2054 หลงจากนนในป 2112 กรงศรอยธยนธยาปยาธยา ะเทศราชของราชวงศตองอแหงพมงพมาสพาสสรมส 15. фебруара กรงศรอยธยายงตดตอกบชาตตรกตรจตะจ งเรองถงขดสดในรชกาลสมเดยจะรยจพรยจพรยจพร หาราช ความขดแยง ภายในตด ๆ กนหลายรชกาลในราชพาชวงศวงศงศ ลวง และการสงครามกบราชวงศคองบอญงออง ( สงผลใหเสยกรงครงทสองเยกรงครงทสองเมงเมงเม๛หล๛ห02ห ากนนบานเมองแตกออกเปนชมนจมาเจมานจมา ตากทรงรวบรวมแผนดน และขยายอาณาเขต หลงเกดความขาเขต ยรชกาล พระองคและพระราชโอรสทสทงาลงาฉง กสำเรจโทษโดยพระบาทสมเดจพระพระพระพระพดทอาทอาทอ าโลก ปฐมกษตรยแหงราชวงศจกผนากผนากรากร รงรตนโกสนทรขนในป 2325

(Енглески језик)

Таи етничка група мигрирала је у копнену југоисточну Азију током периода векова. Реч Сиам (тајландски: สยาม РТГС: Саиам) можда потиче од палија (суваннабхуми, „земља злата“) или санскрита शयाम (сиама, „мрачан“), или Мон မမမရ, „мрачан“ (вероватно) корен као Шан и Ахом. Ксианлуо (кинески: 暹羅) је био кинески назив за краљевство Ајутаја, спојено из градске државе Супханнапхум са средиштем у данашњем Супхан Бурију и градске државе Лаво са средиштем у данашњем Лоп Бурију. За Тајланђане, име је углавном било Муеанг Тхаи.

Западњаци су ту земљу означили као Сијам вероватно од Португалаца. Португалске хронике бележе да је Боромматраилокканат, краљ Краљевине Ајутаја, послао експедицију у Султанат Малака на јужном делу Малајског полуострва 1455. Након освајања Малаке 1511. године, Португалци су послали дипломатску мисију у Ајутаја. Век касније, 15. августа 1612, Тхе Глобе, трговац из источноиндијске компаније који је носио писмо краља Џејмса И, стигао је на „Пут Сјама“. „Крајем 19. века, Сијам је постао толико укорењен у географску номенклатуру да се веровало да ће под овим именом и ниједним другим и даље бити познат и стилизован.

Индијанизирана краљевства као што су Мон, Кмерско царство и малајске државе Малајског полуострва и Суматре владале су регионом. Тајланђани су основали своје државе: Нгоењанг, Краљевину Сукотај, Краљевину Чијанг Мај, Лан На и Краљевину Ајутаја. Ове државе су се међусобно бориле и биле су под сталном претњом од Кмера, Бурме и Вијетнама. У 19. и раном 20. веку, само је Тајланд преживео европску колонијалну претњу у југоисточној Азији због централизујућих реформи које је спровео краљ Чулалонгкорн и зато што су Французи и Британци одлучили да ће то бити неутрална територија како би избегли сукобе између својих колонија. После распада апсолутне монархије 1932. године, Тајланд је издржао шездесет година готово трајне војне владавине пре успостављања демократски изабране владе.