History of Uzbekistan

Histaprenius

Sadrži oglaseKupovine u aplikac.

O ovoj aplikaciji

(Оʻзбекча / внесокча)

Оʻзбекистон (расман: Оʻзбекистон Республикаси, Узбекистон Республикаси) — Марказии Осиионинг марказии кисмида јоиласхган мамлакат. Оʻзбекистоннинг поитакти Тосхкент схахри боʻлиб, давлат тили о`збек тили хисобланади. Мајдони — 448.978 км2. Ахоли сони 2022-иил 9-декабр куни О‘збекистон ахолиси 36 миллиондан осхди. Хозирда мамлакатнинг умумии ахолиси сони 36 001 236 нафарни тасхкил килмокда. Пул бирлиги — соʻм. Оʻзбекистон Республикаси худуди 12 та вилоиат, Тосхкент схахри ва Коракалпогʻистон Республикасидан иборатдир, схунингдек, у мустакил, демократик, дуниовии ва конститутсииавии давлат хисобланади. Оʻзбекистон МДХ, БМТ, ИКСХТ и СХХТ аʼзосидир. Оʻзбекистон берк худудда иа'ни киргʻокка ега боʻлмаган бесх мамлакат билан, иаʼни: схимолдан Козогʻистон; схимоли-схаркдан Киргʻизистон; јануби-схаркдан Тојикистон; јанубдан Афгʻонистон; ва јануби-гʻарбии кисмида Туркманистон билан цхегарадосх.

Оʻзбекистон иктисодииоти бозор иктисодииотига боскицхма-боскицх оʻтади, тасхки савдо сииосати импорт оʻрнини босисхга асосланган. 2017-иил сентабридан босхлаб мамлакат валиутаси бозор курси боʻиицха тоʻлик конвертатсииа килинмокда. Оʻзбекистон пакта толасини исхлаб цхикарувцхи ва експорт килувцхи иирик та'минотцхи давлатдир. Мамлакатда, схунингдек, дуниодаги енг иирик олтин конлари мавјуд. Совет давридаги улкан енергииа исхлаб цхикарисх курилмалари ва табиии газни иетказиб берисх билан Оʻзбекистон Марказии Осииодаги енг иирик електр исхлаб цхикарувцхиси боʻлди.

(Енглески језик)

Узбекистан је земља без излаза на море у Централној Азији. Сама је окружена са пет земаља без излаза на море: Казахстан на северу; Киргистан на североистоку; Таџикистан на југоистоку; Авганистан на југу, Туркменистан на југозападу. Њен главни и највећи град је Ташкент. Узбекистан је део света турског језика, као и члан Организације турских држава. Док је узбекистански језик већински говорни језик у Узбекистану, руски се широко користи као међуетнички језик и у влади. Ислам је већинска религија у Узбекистану, већина Узбека су неденоминациони муслимани. У древним временима она се у великој мери преклапала са регионом познатим као Согдија, а такође и са Бактријом.

Први људи забележени у Централној Азији били су Скити који су дошли са северних пашњака данашњег Узбекистана, негде у првом миленијуму пре нове ере; када су се ови номади населили у региону изградили су екстензиван систем за наводњавање дуж река. У то време, градови као што су Бухоро (Бухара) и Самарканд (Самарканд) су се појавили као центри владе и високе културе. До петог века пре нове ере, Бактријске, Согдијске и Тохарске државе су доминирале регионом. Како је Кина почела да развија своју трговину свилом са Западом, персијски градови су искористили ову трговину тако што су постали центри трговине. Користећи широку мрежу градова и руралних насеља, согдијски посредници постали су најбогатији од ових иранских трговаца. Као резултат ове трговине на ономе што је постало познато као Пут свиле, Бухара, Самарканд и Кхива су на крају постали изузетно богати градови, а повремено је Трансоксијана (Маваранахр) била једна од најутицајнијих и најмоћнијих персијских провинција антике. Удаљени део Персијског царства, област је накратко освојио Александар Велики, а у то време је била позната као Согдија. Она или њени делови су затим прошли кроз Селеукидско царство, Грчко-бактријско краљевство, Кушанско царство, Хефталитско царство и Сасанидско царство. Како су турски народи стигли у то подручје, у великој мери заменивши иранске народе, согдијске градове-државе чиниле су део Првог турског каганата и западнотурског каганата.