То је некад био бејбичар и шупак: стогодишњак и сељак деведесет година; и обојица ових стараца били су бели колико зими и жалосни као и лоше време јер нису имали деце. И, мој Боже! они су још увек желели да имају бар једно, јер, како је било дана и ноћи мора, седели би сами попут кукавице и одсекли би им уши, ма колико биле ружне.