Седиментне стене су врсте стена које настају таложењем и накнадним цементирањем тог материјала на површини Земље и унутар водних тијела. Седиментација је заједнички назив за процесе који доводе до таложења минералних или органских честица (детритуса). Честице које акумулирањем формирају седиментну стену називају се седиментом. Пре него што се наталожио, талог је настао временским утицајима и ерозијом из подручја извора, а затим се до места таложења транспортовао водом, ветром, ледом, масовним кретањем или глечерима, који се називају агенси денудације. До седиментације може доћи и када се минерали таложе из воденог раствора или се шкољке водених бића таложе из суспензије.
Седиментни покривач стена на континентима Земљине коре је простран (73% тренутне површине Земље), али се процењује да укупан допринос седиментних стена износи само 8% укупне запремине коре. Седиментне стене су само танки фурнир преко коре која се састоји углавном од магматских и метаморфних стена. Седиментне стене се таложе у слојевима као слојеви, формирајући структуру која се назива слој. Проучавање седиментних стена и слојева стена пружа информације о површини која је корисна за нискоградњу, на пример у изградњи путева, кућа, тунела, канала или других грађевина. Седиментне стене су такође важни извори природних ресурса попут угља, фосилних горива, пијаће воде или руда.
Проучавање низа седиментних слојева стена главни је извор за разумевање историје Земље, укључујући палеогеографију, палеоклиматологију и историју живота. Научна дисциплина која проучава својства и порекло седиментних стена назива се седиментологија. Седиментологија је део и геологије и физичке географије и делимично се преклапа са другим дисциплинама у наукама о Земљи, као што су педологија, геоморфологија, геохемија и структурна геологија. Седиментне стене су такође пронађене на Марсу.