УЈГОНСКИ
Кендининг јузига кутилмаган тарсаки келиб тушганида
ќујошнинг чиќишига хали бир соат бор еди. Џин чалгандек
јотогʻидан сапчиб турди. Yotogʻi oldida katta, ajoyib bir odam
Кендинга караб кулимсираб турарди. Сочлари оʻта гʻајритабииј
бо’либ, хар бир толаси гоʻјо камондан учиб чиќишга шај
турган oʻqqa oʻxшарди. Кијими еса тошбаќанинг косасини есга
соларди. Ојоќлари јоʻќ дејдиган дарајада кичик, ќоʻлари еса
аксинча, нихојатда ката еди. Гоʻјоки, бироз аввал Кендининг
yuziga tushgan shapaloq ayni shu gʻalati odam jimjilogʻining ishi
еди. Нима бо’лганини англај олмаган Кендин о’зига келгач,
tarsaki taʼsiri ostida qoʻrqqancha ikkilangan koʻyi soʻradi:
- Менга нема боʻлди?
- Qoʻrqma, xavotirli narsa emas, сени шунчаки џин чалди!, - деди
бахајбат ќоʻли, мити ојокли одам. Insonni dahshatga soladigan
бу јавобдан Кендин о’зини јо’ќотиб ќо’јди.
- Џин?! Qanaqa jin?, - dedi Kendin asabiy, hayron va qo’rqqan
холатада.
U gʻalati odam mitti oyoqlarini xuddi bir baleron kabi mohirlik
билан оʻинатар, хавода гоʻјо пичокнинг устида ајланајотгандек
ајланар, соʻнгра бирдан тоʻкстаб, соʻзлашда давом етарди:
- Мажите џинман. Халиги бор едику, „Мендан Нима тиласанг,
тилаџини бајо келтираман“ дејдиган џин. Хах, мана оша
машко!
Кендин довдираб колди. Џин еканини ајтган бу гʻајритабииј макслуќ
соʻзлашда давом еди:
Дастурни јуклаб олиб давомини о'ќишингиз мумкин.