Ислом Шаркининг купук олими Абу Хомид Газолиј (1058-1111)нинг „Мукошафат-ул-кулуб“ асари мана неча асрлардан купион инсонијат учун зијо манбаи булиб хизмат ќилиб келмокда, изтироб ва узурсизликхамлархаларгат ga hotirzhamlik hamda saodat yўllarini kўrsatmokda . Жамијат танаѕулига сабаб буладиган кусурлар, кибру хаво, ријо, шухратпарастлик, касад, золимлик, адолатцизлик каби гаириинсониј фе'л ва тујгулардир. Kaysi bir zhamiyatda shundai emon fe'li odamlar kўp bўlsa, ўsha zhamiyat inqirozga yuz tutadi. Hўsh, odamlar tabiatidagi bunday kusurlarni tuzatish mumkinmi? Ana shundai dardlarni davolash yўllarini kўrsatib bergan buyuk olim Ғazzoliy bu hastaliklarning tashkhisini қўygan. Бу илатлар уја курадиган жој „инсон рохи“, „инсон калби“ булгани учун асарни „Мукошафат-ул кулуб“ деб номлаган.
„Мукошафа“ деган Арабча суз бизда „куринмајдиган нарсаларни охиш“, „кашф етиш“ ма’носини билдиради, јани инсонинг узи учун тушунарсиз болган ќодисани инкишоф јули билан билиб олиши деганидир. Алоќнинг зот и сифатларини, бошка илохи сирларни англаб етиш деган маноси хам бор бу сузнинг. Kitobning nomini keng manoda „Kalblarni bosib etgan gairiinsoniy fe’l va tuygularning kashfi“ desa ham buladi.
Agar zhamiyatda shafqatsizlik ўrnini markhamat, kibru khavo ўrnini odob-tavoze, riyo ўrnini ikhlos, ҳaksizlik ўrnini adolat egallasa, bunday zhamiyatda bakht-saodat karor topadi.
Ажуриранa на
6 ное. 2025 г.