Једна од најважнијих карактеристика виртуелне стварности која је привукла пажњу психолога је њена способност да ухвати мозак, дајући осећај уроњености, присуства и интеракције. Када носимо наочаре за виртуелну реалност и уђемо у окружење виртуелне реалности, осећамо да се понашамо природно и да не обмањујемо мозак да помисли да смо заправо у виртуелној стварности, јер мозак реагује на сензорне информације добијене из околине, без обзира на стварност у коју је уроњен. Дакле, када је окружење у окружењу тродимензионално окружење које карактерише уроњеност, присуство и интеракција, оно има велику способност да утиче на то, ојача неке везе и ослаби друге и генерише осећај присуства и реализма, па се користи у области психологије не само за побољшање искуства клијента, већ и за лечење многих менталних поремећаја.