Учење Кур'ана са Тајвеедом значи изговарање сваког слова са свим његовим артикулационим квалитетама, као што су правилно продужење, пауза, назализација, дистинктивност и фонетика, заједно са правилним ритмом и нагласком тамо где је то потребно. Најважнији део Тајвеед-а је учење о правилном положају органа говора и начину артикулације.
Значење стиха / аје може се променити ако се слова не изговарају правилно. Стога је важно правилно изговарати свако слово Кур'ана са свим његовим правилима и својствима.
Ова апликација има за циљ да помогне у разумевању тих правила и обезбеди поједностављени начин њиховог памћења. Честом употребом апликације Тајвеед, не само да ће научити ахкааме и предати их у меморију, већ ће на крају почети да рецитује Куран уз правилну примену тих ахкаама.
У контексту изговарања Кур'ана, тајвид (арапски: تجويد тајвид, ИПА: [тӕдʒˈвиːд], 'елокуција') је скуп правила за правилно изговарање слова са свим њиховим квалитетима и примену различитих традиционалних метода рецитовања (Кира'ат). На арапском језику израз тајвид / тајвид изведен је из трилитералног корена ј-в-д, што значи побољшање или направити нешто изврсно. Технички, то значи дати сваком писму право у учењу Кур'ана.
Историја тајвида везана је за историју кирата, јер је сваки рецитатор имао свој сет правила тајвеед-а, са много преклапања између њих.
Централни кур'ански ајет о тајвиду је ајет 73: 4: "... и учи Кур'ан одмјерено рецитујући." Ријеч тартил арапски: ترتيل, како се користи у овом стиху, често се користи и у хадису заједно са својом наредбом. Значи артикулирати полако, пажљиво и прецизно.
Збирка хадиса Абу Давуда (Дауд / Давоод / Давод) има наслов поглавља под насловом „Препорука [рецитовања са] тартил у Кур'ану (Мусхаф)“. Почиње казивањем: „Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао је: Ономе ко је био предан Кур’ану, рећи ће се да пажљиво учи, успиње се и учи (арапски: رتل) као што је пажљиво изговарао када је био у свету, јер ће доћи до свог пребивалишта када дође до последњег стиха који изговара (Сунан Аби Давуд 1464) “. Ово казивање описује важност начина рецитовања и његове позитивне ефекте у загробном животу. Следеће казивање описује важност продужења (арапски: مدا): „Катадах је рекао: Питао сам Анаса о учењу Кур’ана од стране Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем. Рекао је: Некада је изражавао све дуги акценти јасно (арапски: كان يمد مدا) (Сунан Аби Давуд 1465). " Ово казивање такође показује да су чак и пророкови пратиоци користили неке изразе који се и данас користе у тајвид правилима.
Арапска абецеда има 28 основних слова, плус хамзах (ء).
ا ب ت ث ج ح خ د ذ ر ز س س س ض ظ ظ ظ ظ ظ ع ع ف ف ف ف ف ق ق ق ق ق ق ق ق ق ق ف ق
Дефинитивни арапски члан је ال ал- (тј. Слово алиф иза којег следи лам). Лам у ал- изговара се ако је слово иза њега „камарииах“ („лунарно“), али ако је слово након њега „схамсииах“ („соларно“), лам након њега постаје део следећег слова (је асимилован). „Соларни“ и „лунарни“ постали су описи за ове случајеве, јер су речи за „месец“ и „сунце“ (ал-камар и пепео-шам, респективно) примери овог правила.
Лунарна слова: ج ح ح خ غ غ
Соларна писма: ت ث د ذ ر ز س ش ص ض ط ظ ل ن
Познавање стварних тајвид правила је дужност заједнице, што значи да то мора знати најмање једна особа у свакој заједници. Постоје разлике у мишљењима о пресуди за појединце. Др. Схадее ел-Масри наводи да је индивидуална обавеза (фард / фарз ал-'аин) сваког муслимана да изговара уводно поглавље Кур'ана (ал-фатиха) са тачним тајвидом, мада им то није потребно знати појмове и дефиниције самих правила