Књига Сиарах Акидах Тхахавииах, међу својим садржајем, говори о дефиницији Ахлус Суннах вал Јама'ах
Ахлус суннет вал Јама'ах су: Они који слиједе оно што су Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, и његови асхаби, Радијаллаху анхум, некада радили. Они се називају ехлус суннетом, јер се (они) снажно придржавају и придржавају (слиједе) суннета Посланика саллаллаху алејхи ве селлем и његових асхаба, Радијаллаху анхум. Ас-Суннет према језику (етимологији) је пут/пут, без обзира да ли је пут добар или лош.[9]
У међувремену, према научницима акиде (терминологије), ас-суннет је упутство које су спровели Посланик саллаллаху алејхи ве селлем и његови асхаби, обојица у погледу знања, и'тикада (вјеровања), ријечи и дјела. А ово је суннет који се мора поштовати, људи који га слиједе биће похваљени, а људи који га крше биће критиковани.[10]
Дефиниција ас-суннета према Ибн Рајабу ал-Ханбалију (умро 795. године): "Ес-суннет је пут којим се иде, који укључује чврсто придржавање онога што је извршио Посланик саллаллаху алејхи ве селлем и његов вођени и исправни халифе у облику и 'тикад (веровања), речи и дела. То је савршени суннет. Стога, претходне генерације селефа нису називале ас-суннет осим било чега што је укључивало ова три аспекта. Ово је пренето од имама Хасана ал-Башрија (умро 110. хиџретске), имама ел-Аузаија (умро 157. хиџретске) и имама Фудхаила бин 'Ијада (умро 187. хиџретске године).“[11]
Зове се ал-Јама'ах, јер су уједињени у истини, не желе да се деле у верским питањима, окупљају се под вођством имама (који се придржавају) ал-хакк (истине), не желе да оду њихов џемат и слијеђење онога што је постало договор салафул Уммета.[12] Џема'а је, према акиди (терминолошким) учењацима, прва генерација овог уммета, наиме асхаби, таби'ут таби'ин и људи који слиједе доброту до Судњег дана, јер се окупљају на истини. [13]
Имам Абу Сиаммах аси-Сиафи'и (умро 665. године) је рекао: „Наредба да се држимо џемата значи придржавати се истине и слиједити је. Иако је мало оних који спроводе Суннет, а много је оних који га крше. Јер истина је оно што је примијенио први џемат, односно оно што су Посланик саллаллаху алејхи ве селлем и његови асхаби спроводили не гледајући оне који су одступили (починили неистину) након њих.”