Бог каже своме слузи:
О робе, ти поседујеш само оно што ја поседујем
Не поседујте себе, ја сам његов творац
А ти не поседујеш своје тело, јер сам ја то решио
Ти си по мени и по мојој речи на свет дођох
О робе, реци нема бога осим Бога, па усправи се, нема бога осим мене, и нема ми права, а све осим мене је од дела руку мојих и од жуборења душе моје.
О робе, све је моје, па не спори са мном шта је моје
Враћам све што произведем својим рукама и увећавам својом великодушношћу.. Предај све мени.
Знам да је мој верни слуга онај који ме је вратио осим мене
О робе, за све сам те створио, па како да ти угодим за нешто?
Само сам ти забранио да се везујеш за љубомору на тебе
О робе, не угађам ти ни за шта, чак и да је рај, чак и ако га прихватиш
Ја сам те створио да будеш са мном.. кад нема где и где нема где
Ја сам те створио на своју слику, једног, појединца, слуха, гледања, говора
Ти си мој поглед, између тебе и мене нема трговине
Ти си моја дадиља, нема граница између тебе и мене
О робе, нема између мене и тебе
Да ми будеш ближи од себе
Ја сам ти ближи од твог изговора
Па погледај ме, волим да те гледам
Аутор: др Мустафа Махмуд