Хусеиин Хилми Исıк "рахматуллахи алеих" објавио је књигу "Сеадет-и Ебедииие" 1956. године. Уз подстицај оних који су читали књигу Сеадет-и Ебедииие, припремио је други део. И ово је потиснуто 1957. године. Ове две књиге су у чистој младости изазвале такво интересовање и привлачност према исламу да је он остао под кишом питања. Да би одговорио на ова разноврсна питања, објавио је 1960. трећи део, са објашњењима и допунама преведеним из угледних књига. Ове три књиге је спојио 1963. године и назвао је „Пуни катихизис“.
Хусеиин Хилми Исıк "рахматуллахи алеих" основао је књижару Исıк 1966. године како би се књига "Сеадет-и Ебедииие" лако штампала и дистрибуирала, а касније је промијенила назив у Књижара Хакикат.
Због важности књиге „Сеадет-и Ебедииие“ и сталних питања, он је сваком издању своје књиге направио нове додатке и створио јединствено дело од 1248 страница. Дело је преведено на енглески и објављено као „Бескрајно блаженство“ у шест томова у издавачкој кући Хакикат.
У наредним годинама, нова издања књиге „Сеадет-и Ебедииие“ и друге арапске, персијске и турске књиге које је написао Хусеиин Хилми Исıк „рахматуллахи алеих“ преведена су на десетине различитих језика и наставила да излази у нашој књижари. .
Хусеиин Хилми Исıк "рахматуллахи алеих" креирао је преводе и компилације од највреднијих књига и дела заштићених ауторским правима, и он је био пионир у ширењу овог веровања објашњавајући веровање Ахл ал-Сунне вел Јамаат на простом језику. Упознао је ислам људима широм света и проширио стотине арапских и персијских дела, која су одобравали и хвалили учењаци ехли суннета, широм света преко Хакикат књижаре. Оживео је заборављене науке тако што је написао хиљаде бројева у Сеадет-и Ебедииие и другим књигама. Он је опширно написао фарзове, ваџибе, суннете, па чак и мустехабе, имајући на уму хадис-и-шериф: „Када се мој уммет поквари, награда од стотину шехида биће дата онима који га оживе“. Говорио је да су све ове услуге настале захваљујући штедњи и покровитељству Саииид Абдулхаким-и Арвасија и обиљу његове екстремне љубави и поштовања према исламским учењацима.
Он се не би устручавао да у својим књигама пише истину, рекао би: „Боји се само Аллаха џелле-шануху“, али би био веома опрезан да не изазове свађу. Био је веома педантан у поштовању закона државе. Говорио је: „Муслимани се придржавају вјере, не гријеше, поштују законе и не чине злочине“. Често би читао хадис-и шериф „Љубав према домовини је из вјере“.