Добродошли у Лекин!
Овде ћете наћи речнике на осамнаест мањинских језика.
Албански - Гјуха Схкипе
Амхарски - አማርኛ
Арапски - العربية, Ал-ʿарабииах
Азербејџан - Азәрбаицанца
Босански - босански
Фински - суоми
Грчки - Ελληνικα
Хрватски - ххватски
Нордкурдиска - Турска (курдски)
Пашту - پښتو
Перзијски - перзијски
Руски - русскиј азик
Српски - српски, српски
Сомалијски - Соомаали
Шпански - Еспанол
Шведски
Сидкурдиска - كوردی (Курди)
Тигринска - ትግርኛ, Тигринна
Турски - Туркце
Шта садржи речник?
Поред самог речника, речник садржи информације о изговору, флексији, класи речи и преводу. Ту су најчешће и граматички коментари, објашњења речи, коментари стила, чињеничне информације, граматичке конструкције и примери језика.
Кључне речи
Референтни облик се обично састоји од једне речи, али може бити и дужи израз, посебно у сложеним глаголима (нпр. Лајкови) и друштвеним речима (нпр. Општа правна помоћ). Кључне речи које се састоје од композиција подељене су цртицама. Ова ознака првенствено служи за скраћивање флексибилне индикације речи и не би је требало сматрати потпуно завршеном поделом на композицијске термине. Речи за претрагу могу пратити алтернативни облик који обично има исти изговор, али различит правопис, нпр. шал или шал. Имајте на уму да се изговор и флексија односе на кључну реч, а не на алтернативни облик.
Изговор
Лекин је првобитно развијен за употребу у образовању имиграната, тј. људи који ће научити шведски. То значи да су изјаве о изговору доступне само за шведске речи.
Дужина
Дуги звук се означава двотачком одмах након дугог звука, нпр. скала [²ск'ал: а] и скала [²ск'а: ла]
Квалитет
Што се тиче самогласника, двотачка ће такође означавати квалитет, нпр. мат [ма: т] и мат [мат:]
Акценат речи
Постављени су само гробни акценти. Означено је подигнутом секундом испред речи (погледајте примере под Дужина горе). Гробни акценат се налази у нпр. бурен (за ношење), док се акутни акценат налази у кавезу (за кавезе).
Штампа
Главни притисак је означен апострофом испред самогласника у наглашеном слогу, нпр. АБФ [а: бе: 'еф] и иде [²'и: де]. Једносложне речи немају такву ознаку притиска, осим у изразима са глаголима + честицама и повратним глаголима који су написани заједно, нпр. воли [тик: ер'ам:] и даје се [ј'ерсеј]. Притисак бита у композицијама очитава се са ознаке дужине. Последњи продужени звук добија битни притисак, нпр. цаст [²'у: тсла: гсрос: т].
Сугласници
Не користе се посебни симболи за [тј], [сј] и [нг], нпр. двадесет [²тј'у: ге] и [²сј'унг: а]. Супрадентал који се налази у неким дијалектима означен је подвлаком испод два сегмента, нпр. табела [бо: р_д], дете [ба: р_н], тврђава [фор_т:] и жеђ [тор_с: т].
Самогласници
У примерима су приказани различити вокални звукови:
[а:] - са [са:], сал [са: л]
[а] - сала [ха: л], сагт [сак: т], банкомат [бангком'а: т]
[е:] - бити [бити:], ветеринар [ве: т]
[е] - пасс [пасс'а:], ветт [вет:], фалл [фел:]
[и:] - би [би:], сил [си: л]
[и] - праг [сил:], идЕ [ид'е:]
[о:] - сол [со: л], ро [ро:]
[о] - ротт [рот:], ост [ос: т], мотив [мот'и: в]
[у:] - бу [бу:], лус [лу: с]
[у] - бусс [бус:], бркови [муст'а: сј]
[и:] - од [аутор:], сил [си: л]
[и] - синоним [синоним], силл [сил:]
[а:] - га [га:], гес [га: с]
[а] - госсе [²г'ас: е], гат [гат:], омбудсман [²'ам: бу: дсман:]
[а:] - фа [фа:], печат [са: л], медвед [ба: р]
[а] - марр [мар:], херре [²х'ар: е]
[о:] - сно [сно:], сот [со: т], снор [сно: р]
[о] - вашке [лабаве:], прво [фор_с: т], дистрибуирају [фор_д'е: ла]
Двогласници
Двогласници су означени доњим цртама између два самогласничка знака, нпр. аутомат [а_отом'а: т]
Флексија речи
Флективни облици прегибаних речи одштампани су у целини. Изузетак су такве композиције где су зглобови одвојени вертикалном линијом - у таквим случајевима се репродукује само закривљеност зглоба, нпр. каренс | време-време. Речи у уобичајено флексибилним класама речи којима из неког разлога недостаје флексибилност обележене су нефлексибилним.
Кратки шведски речник (лекин.нада.ктх.се)