Сурат аз Зукхруф (арапски: سورة الزخرف, „Златни украси, луксуз“) је 43. поглавље или сура Курана, централног верског текста ислама. Садржи 89 ајета, или стихова.
Награда за рецитовање суре Зукхруф:
1. Аллахов Посланик (с.а.в.с.) је рекао: То је за онога за кога би се на Судњем дану рекло: О слуго! Нема страха за вас на овај дан и нећете бити огорчени, уђите у рај без полагања рачуна.
2. Имам ас-Садик (а.с.) каже: Оног ко редовно учи суру Ха Мим Зукхруф, Аллах ће га чувати у његовом кабуру од пузавих створења и уског кабура док не дође
пред Аллахом, Узвишеним и Силним. Онда ће ова сура доћи и увести га у рај по наређењу Аллаха, џ.ш
и Високи.
Сура аз-Зукруф (Улепшавање)
Ова сура је објављена у Меки и има 89 ајата. Преноси се од Имама Џафара као Садика (а.с.) да ће онај ко буде учио ову суру бити спашен од штеточина (нпр. инсеката, шкорпиона итд.) у гробу и неће бити подвргнут гњечењу (Фишар) у гробу.
Златни украси, или Сурат Аз-Зукхруф, је 43. сура Кур'ана (Кур'ан / Кур'ан) која садржи укупно 89 стихова. Названа по златним украсима препознатим у 35. и поново у 53. стиху, ова сура датира из Другог меканског периода пре миграције пророка Мухамеда у Медину. Према Нолдеке хронологији сура, Златни украси су били 61. откривена сура. Стандардна египатска хронологија, међутим, то признаје као откривена 63. сура. Без обзира на тачну позицију у којој је ова сура објављена, јасно је да је сура објављена током Другог меканског периода, времена у којем су Мухамед и његови следбеници све више били подложни противљењу племена Курејшија.
У складу са свим сурама Ал-Курана (Куран / Куран / Мусхаф / Ал-Кур'ан), Златни украси почињу басмалом, или стандардним стихом „У име Бога, Господара милости, Давалац милости.'
Златни украси је сура (сура / сорах / сорат / сура) која делује као подсетник верницима да се Божја доброта не може наћи у богатству и материјалној моћи. Сура одбацује тврдњу неверника да пророци, вође и достојне личности треба да буду обележени својим богатством и на тај начин им даје моћ да се уздрже од искушења, попустљивости и сметњи. Сура упозорава невернике који подлегну „само уживању овог живота“ (43:17) ужасног и измученог загробног живота и подстиче вернике да не уживају у богатству већ у својој вери и љубави према Богу. Сура се такође више пута обраћа чињеници да анђели нису Божје кћери већ његове верне слуге (43:19). Могућност да је Исус буквални син Божији такође је одбачена у оквиру суре (43:63-64).Халеем, М.А.С. Абдел. Ал-Кур'ан (Њујорк: Окфорд Университи Пресс, 2005) 319.
Сура почиње снажном потврдом откровења. Стихови 2-4 наглашавају да је Свето писмо „јасно“ и „заиста узвишено и ауторитативно“. Ови стихови представљају наглашену изјаву истине и сигурности објаве и такође укључују први од два пута када се реч „Куран“ посебно користи у целој сури. Реч 'Кур'ан' се користи само 70 пута у целом Кур'ану. Кур'ан је вербална именица на арапском језику која значи „учити“.
Узвишење Бога и божанства Кур'ана:
Златни украси завршавају се процватом хвале и узвишења Бога. „Онај који је Бог на небу и Бог на земљи; Он је Премудри, Свезнајући” (43:84). Ово ствара паралелу између првог и трећег одељка суре јер такође уздиже Бога као „Свемогућег, Свезнајућег“ (43:9), али и пошто хвали речи и знање Бога као коначну истину.