Сврха апликације је да обезбеди погодне алате за креирање и решавање модела објеката за линеарну оптимизацију.
Линеарна оптимизација, такође названа линеарно програмирање (ЛП), је метод за постизање најбољег исхода (као што је максимални (минимални) профит или најнижа цена) у математичком моделу чији су захтеви и циљ представљени линеарним односима. Линеарно програмирање је посебан случај математичког програмирања (познатог и као математичка оптимизација).
Линеарни програми (модели у смислу ове апликације) су проблеми који се могу изразити у стандардним облицима (Википедија):- пронађите вектор к; - који максимизира (минимизира) З = цк; - подложно Ак<=б – у максимизира ( Ак>=б – у минимизира );- и к>=0. Овде су компоненте к променљиве које треба одредити, ц и б су дати вектори, а А је дата матрица.
Од почетне активности апликације – Апп Линеар Оптимизатион, укључене су функције за креирање, уређивање, решавање и брисање модела. Модели се чувају у бази података СКЛите са именом линеарПрограмминг.дб. Апликација има функције за чување и враћање базе података у директоријум Довнлоад уређаја.
Приликом креирања оптимизационог модела уносе се два параметра (активност линеарног модела) – број векторских к променљивих и број ограничења (ово не укључује ограничења за променљиве) – односно редови матрице А. Након уноса ових података и притиска на дугме – Линеарни модел, прелазите на унос података модела – из активности Креирање линеарног модела.
Вектор к коефицијенти ц се уносе у ред са ознаком З= испред ознака *Кси+.
Елементи матрице А уносе се у табелу Ограничења испред ознаке поља *Кси+. У последње поље сваког реда матрице после ознаке <= уносе се и границе б ограничења. Након уноса ових података и притиска на дугме ОК, враћа се на активност – Активност линеарног модела , где се појављује обавезно поље за назив модела и дугме за чување.
Када се модел сачува, његово име се појављује на листи модела приказаних у почетној активности апликације. Изабрани модел са листе се може уређивати (дугме Уреди) или решавати (дугме Израчунај). Након уређивања и чувања, уређена верзија се чува као нови модел, а стара остаје непромењена у бази података. Ово је тако да се оба модела могу решити и упоредити резултати. Ако неки од њих нису потребни, могу се избрисати.
Приликом решавања модела, резултат показује максимизацију и минимизацију циљне функције З и при којим вредностима елемената вектора к на којима се то дешава и такође ограничења.
Индустрије које користе моделе линеарног програмирања укључују транспорт, енергетику, телекомуникације и производњу. Показало се корисним у моделирању различитих типова проблема у планирању, рутирању, распореду, додељивању и дизајну.
Апликација за оптимизацију користи класу СимплекСолвер из стандардне библиотеке орг.апацхе.цоммонс:цоммонс-матх:3.6.1.