Књига Мукхтасар Јамиул Улум говори о хадисима и међу њеним садржајем говори о намерама
ЗНАЧЕЊЕ НАМЕРЕ
погрешна намера погрешна адреса Пракса обожавања неће бити прихваћена осим ако нису испуњена два услова, наиме искреност и иттиба'. Искреност се односи на праксу срца, односно намјеру, док се иттиба' односи на нечију праксу дзахира, било да је у складу са упутама Посланика саллаллаху алејхи ве селлем у ибадету или не. Другим речима, искрена намера је мера обожавања срца, а апостол иттиба'ур је мера духовног обожавања.
Многи људи, након што сазнају истину, знају који су суннет, а који бид'ах, они су жељни да побољшају своје дзахир праксе тако да се подударају са Послаником саллаллаху алејхи ве селлем у доброчинству. Не може се порећи да је ово добра пракса. Али, нажалост, често мање обраћамо пажњу на проблеме у вези са срцем, односно намеру. Зато покрећемо ову тему у овом издању.
Дефиниција намере
Намера (намера) на језику значи ал касхду (намера) и ал ираадах (жеља) или другим речима касхдул кулууб ва ираадатуху (намера и жеља срца). Док је дефиниција намере у терминима како је објаснио шејх Абдуррахман бин Нашир као Са'ди, он је рекао: "Намера је намера у чињењу добрих дела да се приближимо Аллаху, тражећи Његово задовољство и награду." (Бахјах Кулуубил Абраар ва Куррату 'Уиуунил Акхиаар Сиарах Јаваами'ул Акхбар, стр. 5)
Шејх Шалих бин Абдул Азиз Алу Шејх је објаснио да постоје две врсте намера у погледу учењака:
Намере везане за богослужење. Ово је термин који зналци фикха мисле у разним законима када кажу: "Први услов: намера". Оно што они мисле је намера за богослужење која разликује једно богослужење од другог. На пример, разликовати молитву од поста, и разликовати обавезну молитву од суннет-намаза.
Намере у вези са ким је богослужење упућено. Намера са овим схватањем се често назива искреном. (Сиарах Ал Арба'ин Ан Нававиииах фил Ахадитх Асх Схахихах ан Набавиииах –Мајму'атул Улама'- стр.31-32)