Бисмиллахир рохманир рохийм
Оламлар Парвардигори Аллохга хамду санолар, такводорлар пешвоси сайидимиз
Мухаммадга саловот ва саломлар болсин!
Ушбу китобда кайтарилган ва харом килинган бир канча улкан гунохлар – гунохи
кабиралар хакида со‘з боради.
Alloh va Uning Rasuli Kitobu sunnatda qaytargan ishlar gunohi kabiradir. (бандей
гунохлар учун дуньода хад-джазо белгиланган, оксиратда тахдид солинган, йоки уни содир
qilgan kishining iymoni inkor qilingan, yoki la’natlangan, yoki «biz undan pokmiz», «u
биздан емас», каби со‘злар билан сифатланган.)
Alloh taolo gunohi kabiralardan chetlangan kishining kichik gunohlarini kechib
юборишини, сонг уни джаннатга доксил этишини хабар килади:
«Агар сизлар ман этилган гунохларнинг (Аллохга ширк келтириш, ота-онага ок
bo’lish, birovni nohaq o’ldirish kabi) kattalaridan saqlansangizlar, qilgan
(кичик) гуноларингизни о’чирурмиз ва сизларни улуг‘ манзил – джаннатга
киритурмиз» (Нисо сураси, 31).
«Улар катта гунохлардан ва бузукликлардан четланадиган, газабланган
вактларида эса кечириб юборадиган зотлардир» (Шо’ро сураси, 37).
«Улар (я’ни, джаннатга сазовор болганлар) кичик хатолардан бошка катта
гунохлардан ва бузукликлардан йирок боладиган зотлардир. Альбатта,
Парвардигорингиз маг‘фирати кенг зотдир...» (Ван-наджм сураси, 32).
Расулуллох, соаллаллаху алейхи васаллам айтадилар: «Модомики, банда катта гунохлардан
четланар экан, беш вакт намоз, джума кейинги джумагача ва рамазон кейинги
рамазонгача болган кичик гуноларга каффоратдир» (Муслим ва Термизий ривояти).
Демак, кайси гунохлар кабира эканини билиб олишимиз иуда мухим. токи улардан
четланайлик ва раббимиз рахматига мушарраф болайлик.
Бир тойфа уламолар гунохи кабираларни йеттита, деганлар ва Расулуллох, да благословит его Аллах и приветствует
vasallamning quyidagi hadisi sharifini hujjat qilganlar: «Payg’ambar sollallohu alayhi
васаллам: «Халок килувчи йеттита гунохдан сакланинглар», дедилар. «Улар гайсилар, йоу
Расулулло?» деб со’рашганида, «Аллохга ширк келтириш, сехр, Аллох (о’лдиришни) харом
килган джонни нохак о’лдириш, йетим молини йейиш, судхорлик, душмандан ортга
чекиниш, бузук шайол билан покдомон мо’мина айолларга тухмат кылиш», дейа джавоб
берганлар (Бухорий ва Муслим ривояти).
Ибн Аббас розияллоху анху эса: «Гунохи кабиралар йеттитадан ко‘ра, йетмиштага
якинрок», деганлар. Юкоридаги хадисда эса, гунохи кабиралар сони йеттита эмас, балки
мазкур йеттита амаль гунохи кабиралардан экани байон цилинган, ксоло.
Хулласи калом, кимда-ким одам о’лдириш, зино, о’гирлик каби дунёда йорий цилинган,
оксиратда азобланиши йоки газабга учраши хакида тахдид солинган, Мухаммед
солаллаху алейхи васаллам томонидан ла’натланган йоки «иймонсиздир», «биздан емас»,
«биз ундан покмиз (бошка-бошкамиз)» каби жумлалар билан сифатланган бирор амални
qilsa, u gunohi kabira sodir etgan bo‘ladi.
Шуни хам та'кидаб о'тиш керакки, айрим гунохи кабиралар бошкаларидан улканрок
бо’лади. Масалан, Расулуллох, да благословит его Аллах и приветствует, Аллахга ширк келтиришни гунохи
kabiralardan, deb zikr qilganlar. Вахоланки, Аллога ширк кельтирган кимса – мушрикнинг
гунохи хэч кахон кечирилмайди ва у до‘захда мангу колади.
«Альбатта, Аллох О'зига (бирон нарса йо кимсанинг) шерик килинишини
кечирмайди. Шундан бошка гунохларни О'зи хохлаган бандалари учун
кечиради. Кимки Аллохга ширк кельтирса, демак, иуда каттик йо‘лдан озибди» (нисо
сураси, 116).
«Албатта, кимда-ким Аллохга ширк кельтирса, Аллох унга джаннатни харом килур,
Унинг борар джойи до‘захдир. Зульм кылгувчилар учун бирон йордамчи бо’лмас»
(Мойда сураси, 72).
Последнее обновление
24 нояб. 2025 г.