Pismo Haralampiju

Newlook entertainment doo

Acerca de esta app

Dositej Obradović je rođen 1744. godine. Ostavši roditelja bez, daje ga na tetak Zanat u Temišvar, Bezi odakle u fruškogorski manastir Hopovo. Nakon tri godine, oblači svetovnu Odecu i kreće na putovanja po celoj Evropi, gde upoznaje ideje prosvetiteljstva i racionalizma. Radio je na prosvećivanju svog naroda, pisao je i prevodio. Kao učitelj i domači vaspitač, ili kao Manastirski gost obišao je skoro ceo i Balcanes Malu Aziju, zatim Italiju, Nemačku, Francusku, Englesku, Austriju i Rusiju. Na Krfu je dobro naučio grčki jezik, književnost i filozofiju. Posle bio je toga učitelj u Kninu, zatim u Zadru i Trstu. Iz Trsta je otišao u BEC, gde je proveo punih šest godina u učenju nemačkog jezika i kultura. Kao učitelj u Karlovce i Moldaviju. Filozofske studije slušao je u Haleu i Lajpcigu. Putovao je još u Pariz, Londres i Rusiju, bio je gde pozvan za nastavnika jedne VOJNE skole. Prvi srpski Ustanak ga je zatekao u Trstu. En se od početka stavlja u službu srpskih ustanika: prvo je skupljao Priloge za Njih, un je potom vršio RazNe poverljive misije između ustanika i Rusije i najzad konačno prelazi u Srbiju. Kao najprosvećeniji i najučeniji Srbin svoga vremena, postao je prvi srpski ministar prosvete, organizovao je skole, Mirio i savetovao ustaničke vođe, i bio je Karađorđev lični sekretar i savetnik. Umro je 1811. godine u Beogradu.

"Pismo Haralampiju" prvi je Dositejev rad. Štampan u Lajpcigu kao poziv za pretplatu na "Sovjete zdravog razuma", to je njegovo čuveno programsko pismo, gde Do u vidu manifesta izložene njegove osnovne ideje i namere da zelí STAMPATI za narod jednu knjigu na prostom narodnom jeziku za proste seljake. En je napisao da desde Jadranskog mora hacer Reke Dunav Zivi jedan narod koji jednim jezikom govori:

 "Ko ne zna da žitelji Crnogorski, dalmatski, hercegovski, bosanski, servijski, horvatski (kromje Muza), slavonijski, Sremski, Bački i Banatski osim Vla (h) a, jednim ISTIM jezikom govore? Govoreći za narode koji u kraljevstvam i provincijam živu, razumevam koliko grčke crkve, toliko i latinske sledovatelje, ne isključavajući ni misma Turke, Bošnjake i (H) ercegovce, budući da zakon i vera Moze se promeniti, una varilla i jezik Nikada. Bošnjak i (H) ercegovac Turčin, en sí Turčin po zákonů Zove, un rodu po i jeziku po, kako su dios bili njegovi čukundedovi, tako će biti i njegovi Poslednji UNUCI Bošnjaci i (H) ercegovci dogod, Ciénaga svet drži. Oni se zovu Turci dok Turci tom zemljom vladaju, un kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda pro'zišli su, Bošnjaci će ostati Bošnjaci i Bice što su nji (h) ovi stari bili. Sav Za, dakle, varilla srpski ja ću prefvoditi slavni (h) i premudri (h) ljudi Misli i sovete želeći da se SVI polzuju. "